Operacija katarakte

Šta je katarakta?

Katarakta predstavlja zamućenje sočiva koje dovodi do pada vidne oštrine. Vid postaje nejasan i postepeno dolazi do potpunog slepila. Katarakta se može javiti u bilo kom periodu života, ali se najčešće javlja kod starijih ljudi usled poremećaja metabolizma sočiva. Kod mlađih osoba je posledica povrede, upotrebe lekova ili pak, posledica opštih ili očnih oboljenja. Stepen i model zamućenja unutar sočiva mogu da variraju. Ako zamućenje nije blizu centra sočiva, možda nećete ni biti svesni da je katarakta prisutna.

Najčešći simptomi katarakte su: bezbolan i postepen gubitak vida, slab vid noću, potreba za jačim osvetljenjem tokom čitanja, duple slike na jednom oku dok boje izgledaju isprano ili požutelo.

Treba znati da katarakta može biti nasledna tako da je veoma važna porodična istorija, pri čemu se u svakoj sledećoj generaciji katarakta javlja u mlađem dobu. Takođe, jako često se javlja kao komplikacija šećerne bolesti kada je neophodno operaciju izvršiti što pre kako bi se mogle pratiti promene na očnom dnu i ukoliko je to neophodno na vreme uraditi laserska intervencija. Lekovi kao što su kortikosteroidi koji se upotrebljavaju kod hroničnih bolesti (uveitisi) mogu izazvati zamućenje zadnjeg dela sočiva.

Zračenje i dugoročna izloženost sunčevoj svetlosti su takođe predisponirajući faktori za razvoj katarakte.

Kojom brzinom se katarakta razvija?

Koliko brzo će se katarakta razviti zavisi od slučaja do slučaja, te se čak može razvijati različitom brzinom na svakom od oka iste osobe. Kod starijih ljudi katarakta se uglavnom razvija postepeno u periodu od nekoliko godina, dok se kod mlađih ljudi i ljudi koji boluju od šećerne bolesti, katarakta razvija veoma brzo.

Kako se leči katarakta?

Jedini način lečenja katarakte je operacija, tj. uklanjanje zamućenog sočiva i ubacivanje veštačkog sočiva na isto mesto. Operacija se vrši u lokalnoj anesteziji, u potpunosti je bezbolna, radi se pod mikroskopom i zajedno sa davanjem anestezije traje dvadesetak minuta.

Postoje dva načina operacije katarakte:

  1. Ultrazvučna operacija katarakte sa malim rezom i ugradnjom savitljivog sočiva. Takva vrsta operacije ide sa brzim oporavkom pacijenta jer nema stavljanja konaca.
  2. Operacija sa većim rezom gde se ugrađuje tvrdo sočivo i stavlja se 5 konaca koji se za 2-3 meseca sami resorbuju.

O vrsti operacije odlučuje oftalmolog u konsultaciji sa pacijentom. U nekim slučajevima nije moguće ugraditi veštačko sočivo i tada će doktor predložiti nošenje naočara ili kontaktnih sočiva.

Šta se dobija operacijom?

Operacija katarakte je jedna od najuspešnijih operacija na ljudskom telu danas. Nakon operacije katarakte najveći procenat pacijenata ima odličnu oštrinu vida i vrlo brzo se vraća svojim normalnim radnim obavezama. Međutim, ako postoji još neko očno oboljenje, kao što je povišen očni pritisak, oštećenje očnog dna od šećerne bolesti, oštećenje žute mrlje, sama operacija katarakte neće dovesti do idealne vidne oštrine.

Postoperativna vidna oštrina

Ne zavisi samo od korektno urađene operacije već i od mnogih drugih faktora. Prvenstveno zavisi od stanja mrežnjače i očnog živca. Kod nekih pacijenata gusta katarakta sprečava mogućnost uvida u očno dno i dijagnostiku ovih oboljenja. Poseban oprez zahtevaju pacijenti sa aktivnim zapaljenjem oka, visokom kratkovidošću, nekontrolisanim dijabetesom, odmaklim glaukomom, pacijenti koji uzimaju određene lekove i oni koji imaju samo jedno funkcionalno oko. Ukoliko pacijent zna za jedan od ovih problema, mora sa tim detaljno upoznati svog lekara.

PREMIUM IOLS

Prilikom operacije katarakte na mesto prirodnog sočiva (koje se uklanja) ugrađuje se veštačko, koje omogućava pacijentima dobar vid na daljinu, ali je za dobar vid na blizinu neophodno nošenje naočara. Ovakva sočiva se zovu monofokalna i predstavljaju standardna sočiva koja se primenjuju u hirurgiji katarakte. U poslednjih nekoliko godina svuda u svetu, a isto tako i na našoj Klinici, u upotrebi su Premium sočiva koja su prilagođena specijalnim potrebama pacijenta. Najčešće korišćena su multifokalna intraokularna sočiva, koja omogućavaju pacijentima dobar vid na daljinu i blizinu. Pored multifokalnih sočiva u Premium IOL spadaju i torična intraokularna sočiva, koja su u upotrebi kod pacijenata sa astigmatizmom.

Da li postoji rizik?

Nemoguće je pobrojati sve rizike i komplikacije koji se mogu javiti prilikom bilo koje operacije, pa to važi i za operaciju katarakte. Komplikacije tokom operacije katarakte su retke i javljaju se u 1-2% slučajeva. Rešavaju se najčešće kapima ili drugim lekovima, ali nije isključena ni potreba za nekom naknadnom intervencijom ili operacijom. U ozbiljne komplikacije operacije katarakte koje mogu ugroziti vid spadaju: zamućenje rožnjače, odvajanje mrežnjače (ablacija retine) do koje dolazi u oko 1% slučajeva, teška unutrašnja krvarenja u oku (1-2 na 1.000 slučajeva), infekcija, endoftalmitis (1 na 1.000 slučajeva).

Takođe su mogući: promena oblika zenice, oštećenje dužice, promena položaja kapaka, nastanak glaukoma, dislokacija intraokularnog sočiva, ili pak bolovi ili druge neprijatne senzacije u oku. U postoperativne komplikacije spadaju i neinfektivne zapaljenske reakcije, kao i otok u žutoj mrlji.

Posle nekoliko meseci ili godina od operacije moguće je slabljenje vida vezano za proces stvaranja ožiljka na zadnjoj kapsuli koja drži veštačko sočivo u oku (tzv. sekundarna katarakta). Ovaj proces zavisi od sklonosti organizma ka stvaranju ožiljka i reakcije na strano telo koje veštačko sočivo predstavlja. Problem se rešava jednostavno, otvaranjem kapsule YAG laserom, i za nekoliko minuta vidna oštrina se obično vraća na nivo postoperativne.

Rizici zbog odlaganja i odustajanja od operacije katarakte

Standardna katarakta nije hitna indikacija za operaciju i ona se planira u zavisnosti od stepena oštećenja vida i potreba svakog pojedinačnog pacijenta. Ipak, u slučaju dugotrajnog odlaganja moguće je da operacija postane komplikovanija i rizičnija usled stvrdnjavanja i potpunog zamućenja sočiva.

Retko se može desiti da zastarela katarakta izazove napad glaukoma ili jako zapaljenje oka što može dovesti do trajnog oštećenja vida.

Šta treba uraditi na dan operacije?

  1. Okupati se i oprati kosu
  2. Obući laganiju odeću koja se napred kopča
  3. Ne šminkati se
  4. Popiti svoje lekove

Na dan operacije ostaćete na klinici približno 4h. Pre operacije ćete dobiti kapi koje šire zenicu i lokalnu anesteziju. Sama operacija traje 15 minuta. Nakon operacije oko će Vam biti vezano da bi se sprečila infekcija ili moguća povreda. Gazu ne skidati do prve kontrole koja je sutradan.

Nakon odmora u prijatnom ambijentu istog dana idete kući, ali zapamtite da time nije završeno Vaše lečenje.

Dalji uspeh zavisi od Vas!

Prva kontrola je već sutradan. Obavezna je upotreba odgovarajućih kapi i lekova. Druga kontrola je za 7 dana, pri čemu su obe ove kontrole u Klinici Maja besplatne.

Ne dirajte oko i obavezno nosite zaštitnu gazu preko oka u toku noći najmanje nedelju dana.

Živite normalno, ali ne dižite težak teret, ne savijajte se, ne bavite se sportom, ne radite u nehigijenskim uslovima. Naočare se prepisuju nakon nekoliko nedelja.

Kada ćete početi sa poslom zavisi od Vaše profesije i za to je neophodno konsultovati oftalmologa.